Иконолексија

Уметност светог писања у иконографији

 

Еиконолексија је специјализована уметничка техника коју је развио Александар Тешановић, а која спаја древну традицију византијске иконографије са писаном речју. У овој техници, уместо коришћења конвенционалних линија, потеза четкицом и боја за стварање слике, свети текстови - попут молитви, акатиста и светих списа - уписују се директно на површину, обликујући фигуре светаца и божанске сцене.

 

Ова техника је дубоко укорењена у духовној традицији византијске иконографије, где је света уметност замишљена као мост између божанског и људског. У традиционалној иконографији, боје и облици се користе да изразе духовно присуство божанског. У Еиконолексији, сами свети текстови постају медијум уметничког изражавања, где писана реч формира и дословну слику и њену духовну суштину. Ова техника нуди нови слој значења чинећи текст саставним делом структуре иконе – текст није само украс, већ темељ саме иконографске слике.

 

Иконолексија ствара јединствено, контемплативно искуство и за иконописца-уметника и за посматрача. За иконописца, процес исписивања светих текстова је медитативан, укључује молитву и фокусирану интроспекцију. Ова метода приближава уметника божанском омогућавајући му да се повеже са духовним значењем текстова док они формирају визуелни приказ светих фигура. За посматрача, икона нуди дубљу везу, јер писана реч унутар слике резонује са светим наративом, појачавајући духовно искуство.

 

Овај приступ није намењен да замени традиционалну иконографију, већ да је обогати, нудећи дубок метод стварања уметности који спаја свето и писано слово. Еиконолексија уздиже улогу текста, појачавајући идеју да свете речи и молитве нису одвојене од божанске слике, већ су неодвојиве од саме иконе.